СТАНАРЕ приватних домова за старе којима је држава донедавно дотирала смештај сада пресељавају у државне установе широм Србије.
Дешава се да корисници који су годинама живели у Лесковцу, сада добијају нову адресу у Суботици, или их из Уба селе на југ земље. Тренутно на оваквом виду смештаја готово да више нема ниједног корисника код приватника.
Све ово се догађа, како наводи председник Удружења приватних домова за старе Радослав Миловановић, јер није потписан нови оквирни споразум о субвенцијама за смештај у приватном сектору са Министарством за рад, а стари је истекао.
– Пошто многи од ових станара имају старатељску заштиту и то углавном центара за социјални рад, они се против своје воље премештају са једног на други крај државе, а сагласност за тај потез потписује службеник Центра – објашњава наш саговорник.
– Том приликом се не води рачуна о потребама и жељама корисника који су се већ адаптирали на простор и са годинама које имају тешко им је да мењају средину.
Миловановић тврди да од почетка пандемије има доста слободних места у државним домовима, па се зато, под притиском појединаца из Министарства, људи пресељавају.
Да је било селидбе потврдио нам је и Предраг Момчиловић, директор Центра за социјални рад у Лесковцу, али није могао да нам каже колико је таквих случајева било од почетка године.
– Центар је само део система и ми смо посредник између Министарства и приватника са којима постоји потписан споразум – наводи наш саговорник.
– Утврђена је листа домова који су прихватили боравак корисника уз дотацију државе. Када добијемо захтев, наше службе сместе корисника према упутству надлежних. И то је целокупно наше ангажовање.
Први уговори о субвенционисаном смештају у приватним, када нема места у државним установама, потписани су пре три године. Сада када они истичу, не продужавају се и станарима се не даје опција останка.
– Центри нас и даље зову и моле за хитан смештај, али не постоји начин да спроведемо процедуру – објашњава наш саговорник.
Ово није једини проблем са којим се суочавају приватни домови. Многи власници се жале на процес лиценцирања и продужетка дозвола за рад, који се не спроводи увек у складу са важећим прописима.
– Рок за предају захтева и испуњење услова за добијање лиценце за државне домове није постојао или се није спроводио, па је велики број истих нелиценциран и дан-данас. С друге стране, за приватнике су постојали други аршини – тврди Миловановић.
– Већина државних ради а да нема лиценцу, а када би стварно испунили услове, имали би мањи број места.
Комплетан текст можете прочитати на novosti.rs
