Најчешћа питања

Списак лиценцираних приватних домова, као и оних којима је издата забрана за рад, може да се пронађе на сајту Министарства рада. Такође, Удружење приватних установа окупља искључиво лиценциране домове, односно оне који раде са Решењем наведеног министарства по старим прописима, а у поступку су за добијање лиценце, што значи да је чланство поједине приватне установе у Удружењу приватних домова уједно и гаранција да је та установа лиценцирана. Шта више, чланство у Удружењу има и посебну важност зато што је Потврда о чланству својеврсна гаранција да је квалитет услуга који је постојао приликом издавања лиценце још увек на потребном нивоу; у супротном, Удружење има право да из свог чланства искључује оне установе на чији се рад континуирано жале корисници и њихови сродници. Ово је добар унутрашњи механизам којим ће се, по природи ствари, квалитет пружених услуга задржати на потребном нивоу, или ће се чак и унапредити. Информација о лиценцираним домовима може се добити и директно од надлежних у Министарству рада, као и од канцеларије Удружења приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих.

Смештај у установу социјалне заштите је одлука коју би требало доносити заједно са осталим члановима породице, уколико постоје. Смештај представља фундаменталну промену у животу човека и сагласност најближих сродника је од велике важности за будући ток смештаја. Уколико није индикован проблемима у здравственом статусу (психиким променама или физичким тегобама), смештај у дом је адекватан вид збрињавања људи којима је потребна помоћ и подршка другог лица, професионалаца, у обављању неких дневних активности, или су просто усамљени (у овом случају, и услуга помоћи у кући, коју пружају поједине установе, може да буде добар избор). По правилу, сваки смештај за који постоји објективна оправданост у компромитованом психо-физичком статусу корисника, уз сагласност најближих сродника (посебно уколико је лице под старатељством), добро је решење јер су установе социјалне заштите специјализоване за задовољавање основних животних потреба и здравствену негу лица на смештају. При томе, важно је знати да обавезе сродника након смештаја не престају; напротив, лично и аутентично ангажовање сродника је од велике важности за успешан рад стручног тима који непосредно ради на заштити корисника.

Последњих година интензивно се радило на изједначавању стандарда у приватном и јавном сектору. Актуелно, лиценцирани приватни домови имају једнак статус као и државне установе (које су прошле исти процес лиценцирања) и у начелу међу њима нема никакве суштинске разлике. Начелно, и приватне и државне установе имају своје предности и мане. Државне установе најчешће имају вишедеценијско искуство у збрињавању наших најстаријих суграђана, имају лекарске ординације и право да у својим амбулантама држе медицинске картоне својих корисника (уколико је домски лекар уједно и изабрани лекар корисника), што знатно олакшава остваривање права свих корисника на здравствену заштиту (ову могућност имају и приватне установе, али то најчешће није случај у пракси). Такође, геронтолошки центри су и део једне шире мреже установа социјалне и здравствене заштите, укључујући центре за социјални рад, домове здравља, болнице и сл. С друге стране, иако имају једнак статус пред свим државним органима, приватне установе се још увек боре за равноправан третман у укупном систему социјелне и здравствене заштите. Њихова предност је мањи капацитет за смештај, што директно утиче на виши квалитет услуга које пружају, из простог разлога што су запослени (неговатељице, мед. сестре и др.) упућени на мањи број корисника и у могућности су да им посвете више времена и енергије. Такође, поступак смештаја у приватни дом је неоптерећен бирократским процедурама које постоје у државним установама, а које могу да трају и више месеци. Важно је напоменути и да су капацитети државних установа по правилу пуни и да се, и након дуге процедуре подношења формалног захтева у центрима за социјални рад, на смештај у државн установе ипак чека доста дуго.